Doručak na travi

             Svako jutro kada iziđu van, naše mazice obavezno pasu rosnu travu. U ovo vrijeme linjanja, a kako se često ližu, trava im pomaže izbaciti dlake koje su progutale.

Prskanje pergole i malo okolo

          Prije nego počnem post, moram spomenuti koje sam probleme imao. Nakon što sam odgovorio na jedan "korektan komentar" neke kanađanke i ostavio kod nje komentar na naoko lijep tekst, a moj je komentar bio objavljen pod mojom mail adresom a ne blog adresom, ostao sam bez ulaza na svoj blog. Jednostavno kao da je bio tuđi. Bila je to blogerica kod koje možete vidjeti svoj komentar tek kada bude odobren! Takovi blogovi kod kojih komentar MORA biti odobren, jednostavno ne zaslužuju da se kod njih komentira. Smatram da to nije korektno prema onima koji pročitaju tekst i imaju što reći u komentaru.                                                                                                                                    Problem je riješen tek kada sam htjeo otvoriti novi blog s drugom mail adresom. I nakon zajebancija s Googlom, odjednom sam ponovo dobio svoj blog.

         A sada o prskanju pergole. Prošle sam godine u ovo vrijeme pročitao obavijest na Gospodarskom listu da je vrijeme prskanja loze kada se pojave prvi listići. Kupio sam modru galicu, sumpor i prskalicu od dvije litre .. i našao se pred problemom: Kako u dvije litre dozirati galicu i sumpor kada se sve odnosi na 100 litara! Izračunao sam koliko grama ubaciti ali čime ih izmjeriti? Uzeo sam kavenu žličicu i jednu još manju i šećer i otišao u apoteku da mi izvažu koliko grama šećera stane u koju. I tako sam zaključio: dvije žličice galice i jedna mala sumpora. 

      

        Poučen prošlogodišnjim iskustvom nestrpljivo sam čekao tih i siguran dan. A to je iskustvo bilo ovakvo: popodne ja lijepo poprskam čitavu lozu a za nepuna dva sata spustio se takv pljusak da sam sutradan opet morao prskati.

           U susjednom zapuštenom vrtu prekrasno cvatu tulipani. Vrt nije uređivan godinama!

           I za kraj da spomenem moj komposter koji sam naslijedio od nekih bivših vlasnika. Velikog je volumena pa ga punim travom, lišćem i ostacima iz kuhinje, uglavnom korama lubenice u kojima uživa moja Draga. Povremeno dodajem zemlju i tucane ljuske jaja. Imam unutra i kalifornijske gliste.

         

                 Napomena: Više ne komentiram blogove na kojima moram čekati milost vlasnika bloga da objavi komentar. Nije korektno prema svima koji su članak pročitali i žele korektno komentirati, kao da su uljezi. Osim toga puno se puta u komentaru potkrade greška pa ispadne sasvim  nešto deseto da pojma nemamo i bez mogućnosti ispravka napisanog.